San Marino automobilom

Putna mreža

San Marino nema autoputeve unutar svojih granica. Jedini pravi autoput u ovom delu je italijanska A14 duž jadranske obale, odakle moderna podeljena superstrada vodi do sammarinijske granice. Sama republika smeštena je na strmim padinama i vrhu Monte Titana, pa svaki put unutar njenih granica usponom, zavojima ili spustom. Vozači koji dolaze iz Srbije, navikli na kombinaciju ravničarskih i planinskih puteva, ovde će naći gotovo isključivo planinski teren na svega 61 kvadratnom kilometru. Prelaz iz Italije u San Marino ne zahteva nikakve formalnosti, nema granične kontrole ni pasoške provere, samo tabla pored puta.

San Marino nema putarina ni vinjeta bilo koje vrste. Nema naplate na tunelima, mostovima ni na samim putevima unutar republike. Vozači koji koriste italijansku A14 plaćaju italijanske putarine na toj deonici, pa je pre puta korisno proveriti aktuelne cene. Gorivo u San Marinu oporezovano je po nižoj stopi nego u Italiji, zbog čega su benzinske stanice blizu granice redovno gužvom vikendom. Ograničenje brzine je 50 km/h u naseljenim mestima i 70 km/h na seoskim putevima. Granična vrednost alkohola u krvi iznosi 0,05 posto. Zimske gume obavezne su od 15. novembra do 15. aprila. Broj za hitne slučajeve je 112.

Parking u istorijskom centru gotovo ne postoji. Nekoliko velikih garaža usečeno je direktno u planinu na nižim pristupima starom gradu, i praktično je ostaviti auto tamo i nastaviti peške. Ono što srpski vozač verovatno neće sresti kod kuće jeste to da San Marino izdaje sopstvene registarske tablice, pa automobili sa sammarinijskom registracijom redovno voze po italijanskim putevima u celoj regiji Romanja, vidljiv znak da ova enklave funkcioniše kao potpuno nezavisna država.