Norveška automobilom

Putna mreža

Norveška se od Srbije razlikuje već na prvim kilometrima: umesto ravničarskih ili brdskih deonica, putevi ovde zaobilaze duboke fjordove, zaranjaju u planinske tunele ili prelaze otvoreno more trajektima. Mreža puteva je razvijena, ali autoputevi postoje uglavnom oko Osla, Stavangera i Kristijansanda. Kičmu cele zemlje čini E6, koji vodi od Osla do krajnjeg severa. Na većini van-gradskih deonica ograničenje je 80 km/h, u naseljima 50 km/h, a na autoputevima 110 km/h. Farovi moraju biti uključeni u svakom trenutku, bez obzira na doba dana. Dozvoljena količina alkohola u krvi iznosi svega 0,02%, što je znatno strože od standarda u većini evropskih zemalja.

Norveška nema vinjetni sistem. Naplate se vrše po svakom prolasku kroz naplatne rampe, tunele i mostove putem elektronskog sistema AutoPASS. Naplatni prstenovi okružuju sve veće gradove, uključujući Oslo, Bergen i Trondheim, a troškovi se brzo gomilaju ako vozač provodi više dana u gradu. Strani vozači mogu se registrovati unapred ili će dobiti fakturu nakon putovanja. Cene goriva spadaju među najviše u Evropi, pa mnogi vozači koji dolaze iz Švedske pune rezervoar pre prelaska granice. Preporučuje se provera aktuelnih cena naplate pre polaska, jer se tarife menjaju.

Zimska vožnja u Norveškoj zahteva ozbiljnu pripremu. Zimske gume su obavezne od 1. novembra do prve nedelje posle Uskrsa, a na pojedinim planinskim prelazima put je zatvoren od oktobra do kasnog proleća. Ono što srpske vozače može posebno iznenaditi jeste sistem novčanih kazni za prekoračenje brzine: kazna se ne obračunava kao fiksni iznos, već kao procenat vozačevih prihoda, što znači da ista greška može koštati višenedeljnu platu.