Finska automobilom

Putna mreža

Finska putna mreža je u odličnom stanju od juga do severa, ali njena najupadljivija osobina za vozača iz Srbije je potpuno odsustvo putarina. Ni autoputevi ni regionalni putevi ne naplaćuju se ni na jednoj deonici, bez nalepnica, bez rampi, bez elektronskih sistema. Autoput E75 prolazi celom dužinom zemlje, od Helsinkija do norveške granice kod Utsjokija, oko 1.300 kilometara, i slobodan je za sve. Na jugu su moderne višetračne saobraćajnice, dok severno od Oulua mreža prelazi na dvotračne puteve kroz sve redji nastanjen teren, ali i te sporedne trase imaju dobro održane kolovoze.

Pravila vožnje su jasna, ali neka od njih nisu uobičajena u Srbiji. Dnevna svetla su obavezna tokom celog dana, bez izuzetka. Zimske gume su propisane od 1. decembra do kraja februara, a klinaste gume su dozvoljene od 1. novembra do ponedeljka posle Uskrsa. Saobraćajne kazne se računaju kao procenat vozačevih godišnjih prihoda, što znači da ista prekršajna brzina može doneti drastično različite iznose kazni. Granični prelazi prema Švedskoj i Norveškoj su otvoreni i bez osoblja za putnike iz Šengena, dok prelazi prema Rusiji zahtevaju posebnu dokumentaciju.

U Laponiji treba računati na sobove koji slobodno lutaju putevima i nisu predvidivi u saobraćaju. Sudari su mogući u svako doba dana, a posebno u sumrak i zoru. Srbija nema ništa slično ovom hazardu na otvorenim putevima, pa vozači koji nisu navikli na divlje životinje na trasi trebaju znatno smanjiti brzinu čim uđu u tu oblast.