Moldavija automobilom

Putna mreža

Moldavija nema autoputeva. Ovo je možda najvažnija stvar koju vozač iz Srbije treba da zna pre polaska. Umesto autoputeva, postoje nacionalni putevi koji se granaju iz Kišinjeva, od kojih neki imaju po dve trake u svakom smeru, ali brzo prelaze u jednotrake kolovoze čiji kvalitet varira od nedavno krpljenih do ozbiljno izbušenih. Seoski putevi mogu zahtevati vozilo sa većim svetlosnim prostorom, posebno posle kiše. Noćna vožnja van gradova nosi stvarne rizike: rasveta je retka, oznake na putu blede ili nestaju, a zaprege bez reflektora su uobičajena pojava na seoskim putevima. Policijske kontrole su česte na glavnim putevima, pa dokumenta treba držati pri ruci. Gorivo je jeftino po evropskim merilima, ali pre odlaska u ruralne krajeve treba napuniti rezervoar.

Pravila vožnje su jasna, ali neka su stroža nego što vozači iz Srbije možda očekuju. Dozvoljeni nivo alkohola u krvi je 0,03 odsto, što u praksi znači nultu toleranciju. Zimske gume su zakonski obavezne od 1. decembra do 1. marta. Svetla moraju biti upaljena u svakom trenutku, bez obzira na uslove. Broj za hitne slučajeve je 112. Moldavija nema putarine ni vinjete ni na jednom putu, što je za razliku od većine evropskih zemalja prava retkost i znatno pojednostavljuje planiranje puta.

Najneobičniji doživljaj koji Moldavija nudi vozaču je obilazak vinskog podruma Milestii Mici, južno od Kišinjeva. Kolekcija vina čuva se u mreži podzemnih tunela dugih preko 200 kilometara, a posetioci ih obilaze sopstvenim automobilom, vozeći kroz svodove pored miliona flaša. Srbija nema ničeg sličnog: nigde drugde na Balkanu vozač ne parkira auto, ne ulazi u podrum, već nastavlja da vozi kroz njega.