Albanija automobilom

Putna mreža

Albanija je planinska zemlja, i to ozbiljno, više od 70 odsto teritorije leži iznad 300 metara nadmorske visine. Za razliku od Srbije, gde autoputevi naplaćuju putarinu, tri glavna albanska autoputa, A1 prema Kosovu, A2 prema Fieru i A3 prema makedonskoj granici, potpuno su besplatni i modernog su kolovoza. Van tih koridora, slika se menja naglo: sekundarne ceste su uske, oštećene, često bez zaštitnih ograda, a u planinskim predelima na severu i istoku uobičajeno je naići na stoku usred puta.

Albanija primenjuje granicu alkohola u krvi od 0,01 odsto, što je praktično zabrana vožnje nakon ikakvog konzumiranja alkohola, stroži standard nego u Srbiji. Ograničenja brzine su 40 km/h u naseljima, 80 km/h van naselja i 110 km/h na autoputevima. Dnevna vožnja sa upaljenim svetlima je obavezna. Zimske gume nisu zakonski obavezne, ali su neophodne na planinskim previjima od novembra do marta. Punjači za električna vozila gotovo ne postoje van Tirane. Autoputevi su trenutno besplatni, ali se planira uvođenje naplate na novim deonicama, pa je pre putovanja preporučljivo proveriti aktuelno stanje.

Najupečatljivija stvar za vozača iz Srbije nije teren ni pravila, već hiljade malih betonskih bunkera rasutih po poljima, padinama i plažama, ostatak masovnog programa fortifikacije iz komunističkog perioda. Pojavljuju se toliko često uz ruralne puteve da postaju prepoznatljiv deo pejzaža, a Srbija nema ničeg sličnog.