Holandija automobilom

Putna mreža

Holandija je jedna od retkih zemalja u Evropi gde autoputevi gotovo uopšte nisu naplatni. Osim dva tunela, Westerscheldetunnel u Zelandiji i Kiltunnel u Južnoj Holandiji, koji naplaćuju prolaz po umerenim cenama, sva ostala autoputna mreža je besplatna. Ovo je bitno drugačije od sistema kakav vozači iz Srbije poznaju. Brzinski limiti su strogi i neobični: na autoputevima važi ograničenje od 100 km/h tokom dana, uvedeno 2020. godine iz ekoloških razloga, dok se na određenim deonicama između 19 i 6 sati dozvoljava 130 km/h. Na seoskim putevima limit je 80 km/h, a u naseljima 50 km/h.

Kontrola brzine spada među najrigorozniju u Evropi. Pored fiksnih kamera, tzv. trajectcontrole sistem meri prosečnu brzinu vozila na dužim deonicama, što znači da usporavanje pred kamerom i ubrzavanje posle nje ne pomaže. Kazne se šalju poštom na adresu vlasnika vozila. Granična vrednost alkohola u krvi je 0,05% za iskusne vozače i 0,02% za one koji vozačku dozvolu imaju manje od pet godina. Hitna pomoć se poziva na broj 112.

Najveća specifičnost za vozače iz Srbije je pravilo o biciklistima u gradovima. Holandija ima gustu mrežu biciklističkih staza sa sopstvenim semaforima, a u slučaju sudara automobila i bicikla, zakon pretpostavlja krivicu vozača automobila, osim ako ne dokaže suprotno. U Srbiji ne postoji ovakav sistem zakonske pretpostavke krivice vozača u korist bicikliste, pa ovo pravilo lako iznenadi neupućene. Obim biciklističkog saobraćaja u gradovima poput Amsterdama i Utrehta je toliko visok da nepažnja prema biciklistima predstavlja najčešću grešku stranih vozača.