Monako automobilom

Putna mreža

Monako je jedna jedina urbana celina na strmim padinama iznad luke, bez autoputeva, seoskih puteva i otvorenog prostora. Sve saobraćajnice su gradske, ograničenje brzine je 50 km/h na celoj teritoriji, a kolovozi su odlično održavani, mada uski, vijugavi i često probijeni kroz stenu. Vozači koji dolaze iz Srbije navikli su na autoputeve sa naplatom putem rampi ili elektronski, ali do Monaka se stiže sa francuske strane autoputem A8, koji je naplaćen na francuskoj teritoriji. Trenutne cene treba proveriti pre polaska jer se menjaju. Na granici između Francuske i Monaka nema nikakve kontrole, prolazi se bez zaustavljanja.

Parkiranje je najveći praktični izazov. Uličnih mesta gotovo da nema, pa je principevina izgradila višespratne garaže direktno u padinu, na različitim visinama, od kojih su neke povezane sa ulicom liftovima i pokretnim stepenicama. Raspored ulica može biti zbunjujući pri prvoj poseti jer teren nameće brojne jednosmerne tokove, podvožnjake i promene nivoa koji nisu uvek jasni na mapi. Vredi unapred odabrati ciljnu garažu umesto da se kruži u potrazi za mestom.

Ono što vozača iz Srbije neće dočekati nigde kod kuće jeste da su ulice kojima se svakodnevno vozi iste one ulice na kojima se vozi trka Formule 1. Krug nije posebno izgrađena staza, već javna putna mreža. Svaki dan možete proći kroz Fermon šikanu, ući u tunel ispod hotela Fermon i slediti isti niz krivina kojima prolaze trkački vozači krajem maja. Srbija nema ništa slično, a ta okolnost svakodnevnoj vožnji kroz Monako daje sasvim poseban karakter.