Nemačka automobilom

Putna mreža

Nemačke autoputeve srpski vozači poznaju po reputaciji, ali stvarnost je drugačija od očekivanja. Mreža autobana prostire se na više od 13.000 kilometara i na oko 70 posto te mreže ne postoji zakonski ograničena brzina za putnička vozila. Preporučena brzina je 130 km/h, ali ona nije obavezna. U levoj traci saobraćaj redovno teče iznad 200 km/h, što je potpuno legalno. Gradska jezgra su drugačija: ograničenje je 50 km/h, a van naselja 100 km/h. Granični prelazi prema svim susednim zemljama su otvoreni u okviru Šengena i prolazi se bez zaustavljanja. Za razliku od Srbije, privatna putnička vozila ne plaćaju nikakvu putarinu ni na autoputevima ni na ostalim putevima. Kamioni iznad 7,5 tona plaćaju naknadu prema pređenoj kilometraži, ali to se ne tiče putničkih automobila. Zimske gume nisu propisane kalendarskim periodom već su obavezne situaciono, kada postoje sneg, led ili blatnjav sneg na putu, što znači da vozač mora sam da proceni i da bude spreman. Gorivo na autoputnim stanicama je znatno skuplje nego na stanicama odmah uz autoput, pa se isplati skrenuti. Broj za hitne slučajeve je 112.

Veći gradovi u Nemačkoj imaju takozvane ekološke zone, Umweltzonen, u koje se ne može ući bez zelene nalepnice na vetrobranskom staklu, Umweltplakette. Strana vozila nisu izuzeta. Nalepnicu treba nabaviti unapred, pre putovanja, na stanicama tehničkog pregleda, na pojedinim benzinskim pumpama ili putem interneta. Bez nje, ulazak u centar Minhena, Frankfurta ili Kelna može rezultirati novčanom kaznom.

Ono što srpskog vozača može zaista iznenaditi jeste to da na deonicama autobana bez ograničenja brzine nema gornje granice brzine, i to nije izuzetak nego pravilo na većini mreže. U Srbiji takva deonica ne postoji. Leva traka autobana funkcioniše kao prostor za vozila koja voze brže nego što većina vozača ikada iskusi na domaćim putevima, i to uz punu zakonitost.