Danska automobilom

Putna mreža

Danska nema planina ni planinskih prevoja, a njen najviši vrh jedva dostiže 171 metar. Za vozača naviklog na srpske puteve, to znači potpuno ravničarsku vožnju bez ikakvih uspona, zatvorenih deonica zbog nadmorske visine ili naglih promena u uslovima na putu. Autoputna mreža je besplatna za korišćenje i u odličnom je stanju, a saobraćajni znakovi su jasni i dosledni. Gužve su retke van Kopenhagena, gde u vreme jutarnjeg i popodnevnog špica može doći do kašnjenja na obilaznicama.

Pravila vožnje su stroga i dosledno se primenjuju. Svetla moraju biti upaljena u svakom trenutku, bez obzira na doba dana ili vremenske uslove. Ograničenje brzine je 130 km/h na autoputu, 80 km/h na vangraduskim putevima i 50 km/h u naseljenim mestima. Radari su česti i kazne su ozbiljne. Dozvoljeni nivo alkohola u krvi je 0,05%. Zimske gume nisu zakonski obavezne, što je neobično za zemlju na ovoj geografskoj širini, ali se preporučuju od novembra do aprila. Dve naplaćene deonice su most Great Belt, koji spaja Finen i Zeland, i most Øresund, koji vodi do Malmea u Švedskoj. Naknade za prelaz spadaju u skuplje u severnoj Evropi, pa vozači treba da provere aktuelne cene pre polaska.

Najveća razlika u odnosu na Srbiju tiče se biciklista. U danskim gradovima biciklističke staze imaju prednost na velikom broju raskrsnica, a vozač koji skreće i prelazi biciklističku stazu mora da propusti biciklistu. Ovo pravilo se strogo poštuje i od strane policije i od strane samih biciklista, koji ga podrazumevaju kao apsolutno. U Srbiji ovakav sistem prioriteta biciklista praktično ne postoji u ovakvom obliku.